О аутору

Жауме Кабре је један од најзначајнијих аутора савремене каталонске књижевности.
Рођен у Барселони 1947. године, створио је веома обимно дело, што обухвата романе, приче, сценарије и есеје. Дипломирао је каталанистику и годинама био наставник у средњој школи, а затим је постао професор на Универзитету у Љеиди. Такође је члан Института за каталонске студије.

Његова књижевна активност започиње краћим прозним делима и временом се развија ка романима великог обима и сложености.
Међу најистакнутијим делима Жаумеа Кабреа налазе се „La teranyina” (1984.), „Senyoria” (1991.) и „Jo confesso” (2011.), од којих се последње сматра његовим ремек делом.

Кабре је познат по свом умећу да плете замршене радње и по дубини ликова које ствара. Добитник је многих награда, како националних тако и међународних, које доказују његов допринос књижевности.

О роману

Реч је о роману за који је Кабре добио Награду каталонске критике за 2005. годину и награду Седмо небо 2007. године.
По њему је у Каталонији снимљена и мини ТВ серија.

“Гласови реке”, роман оригинално објављен 2004. године под насловом „Les veus del Pamano”, једно је од најзначајнијих дела Жаумеа Кабреа.
Радња овог историјског романа одиграва се углавном у Турени, фиктивном малом месту у каталонским Пиринејима, обухватајући различите делове XX и сам почетак XXИ века, са фокусом на Шпански грађански рат, послератни период и различите последице догађаја из овог времена.

Кроз животе својих ликова, ово дело истражује теме као што су сећање, идентитет, издаја и искупљење. Прича се највише бави Ориолом Фонтељесом, учитељем који стиже у Турену неколико година после рата и бива увучен у сукоб између својих идеала и поступака на које је, најчешће, приморан.

Заплет је богат и сложен, са више временских линија и перспектива које се преплићу, откривајући дуго скриване тајне и многе непријатне истине.
Роман не испитује само личне и политичке последице рата, већ и процес грађења историје, како је схватају и како њоме управљају и манипулишу различите генерације.

“Гласови реке” је дело које позива читаоца на размишљање о природи добра и зла, о значају прошлости у обликовању садашњости, али и о улози сећања у колективном идентитету.
Кроз свој елегантни стил писања и умешно приповедање, Жауме Кабре нуди дубок и дирљив увид у савремену историју Каталоније.

О лику

Лик Ориола Фонтељеса је вероватно најкомплекснији, могло би се рећи и главни, у богатој палети ликова у роману “Гласови реке”. Његов живот је пун моралних и политичких дилема које илуструју тензије и трауме послератне Шпаније.
Овом приликом ћу покушати да анализирам Ориолов развој кроз роман, користећи као извор најважније догађаје у његовом животу описане у роману.

Долазак у Турену

У септембру 1943. године, млади учитељ Ориол Фонтељес и његова жена Роса стижу у Турену, мало место у каталонским Пиринејима.
Одмах по доласку, Валенти Тарга, припадник Фаланге и начелник места, почиње да врши огроман утицај на Ориола, приморавајући га да заузме конкретан политички став са којим се Ориол не идентификује.

Од тренутка потпадања под Таргин утицај, Ориол је уплетен у мрежу моћи и насиља која га тера да доноси многе морално упитне одлуке.

Издаја и унутрашња борба

Један од најзначајнијих тренутака у Ориоловом животу је његова пријава против старијег Вентуре већ у јесен 1943. године, након што је чуо разговор Вентуриних ћерки у школи.

Овај издајнички поступак долази из Ориоловог страха и слабости пред притисцима франкистичког режима, али такође означава и почетак његове унутрашње борбе између дужности и етике тј. морала, односно између онога што се мора – што се од њега очекује – и онога што би требало чинити.

Однос са Елисендом Вилабру

Однос између Ориола и Елисенде Вилабру почиње када он слика њен портрет, у јесен 1943. Овај однос бива све сложенији и, временом, постаје додатни унутрашњи конфликт за Ориола, јер Елисенда представља мешавину заводљивости и политичке манипулације.

Њихов сусрет у мотелу у Аинету у марту 1944. је доказ узајамне привлачности, али и Елисендине улоге у подстицању Ориолових поступака.

Прелазак у макије

Почетком 1944. године, Ориол ступа у контакт са макијима, герилцима који се боре против Франковог режима, и прикључује им се, претварајући се из фалангисте у члана отпора. Ова радикална промена одражава његову личну кризу и потребу да се искупи за своје претходне поступке.

Због тога је, из те потребе за искупљењем и разумевањем, написао дугачко писмо у којем покушава да све објасни свом детету које никада није видео.

Није могао да буде задовољан јер фалангистичка униформа, јер Роса, јер не познаје сопствену кћерку, јер Елисенда, јер његов живот виси о концу, јер Вентурета, јер ме жене Вентуриних презиру, јер ме попреко гледају све остале жене чији су мужеви покопани у неком безименом јарку поред Ебра, или, још горе, управо тамо, на друму, близу Ријалба или Ескалоа. Јер итд., итд., и опет итд. Због тога, јединами је утеха да ти пишем, кћери моја, и да ти објасним. Највероватније нећеш никад стићи то да прочиташ. Али сам ја ипак написао. Можда неко, поред мишева који се ноћу шеткају по школи, можда неко нађе ове свеске поред мојих цртежа. Можда. Ако тако буде, молим тог некога да то проследи мојој кћери. Молим га од свег срца.

Очекивано, одлука да постане партизански герилац га доводи у још већу опасност и претвара га у мету, како самог франкистичког режима тако и дотадашњих савезника.

Смрт

Валенти Тарга убија Ориола у цркви у Турени 19. октобра 1944. године. Овај догађај је последњи у низу издаја и манипулација које су временом поткопавале Ориолову вољу и довеле га до овако трагичне судбине.

Ориоловој смрти присуствују и о њој лажно сведоче Елисенда Вилабру и Валенти Тарга, додајући још један слој лажи његовој ионако већ компликованој причи.

Послератни период и сећање

Након смрти, Ориол Фонтељес постаје симбол, како за победнике тако и за поражене.
Његов живот и поступци поново се тумаче од стране различитих политичких чинилаца, како би се прилагодили њиховим потребама и наративима.

Поступак беатификације започет 1954. године и дебата о његовим “чудима” осликавају непрестану борбу за историјско сећање.

Након читања Јеванђеља, секретар Конгрегације обреда прилази олтару док папа, у пратњи усрдног капелана са штолом али без огртача, седа да би слушао. Секретар Конгрегације обреда на латинском говори о јуначким врлинама оних који ће данас бити проглашени блаженим и, свечано рецитујући, заокружује папине речи tenore praesentium indulgemus ut idem servus Dei beati nomine nuncupetur^[1] те пречасни Реља, сав потресен, диже прст и каже господину Гуардансу, који седи с његове леве стране: сходно ономе што је речено, дозвољавамо да тај исти и непромењени, дотични раб Божји буде сматран блажеником. Тако некако. И од тог тренутка, сеоски учитељ пресвети Ориол Фонтељес, мученик Цркве кога су убиле комунистичке хорде; истакнути војник пресвети Шиштоф Фугс, кога су убиле нацистичке хорде, милосрдне сестре пресвете Небемба Вгенга и Ногагуна Вгенга, које су убиле разуларене револуционарне хорде, и болничарка пресвета Кои Кајусату, коју су убиле пиратске хорде, унапређени су у блажене. Преко свог Светог оца, највишег поглавара, Црква свечано изјављује да поменуте слуге Божје, чије су јуначке врлине претходно узете на разматрање, уживају вечни благослов те да може да им се ода почаст.

Док је секретар изговарао ове речи, два врло висока и врло плава свештеникова помоћника, врло огољених вратова као да су мормони, повукли су неку врсту чаршава који је дотле прекривао предњи део олтара, и тада се указало пет фотографија, пет гро-планова петоро нових блаженика Католичке цркве. Вишерасна лепеза која много лепо изгледа. Црква је свеопшта чак и у погледу својих мученика. Онај други, после војника у униформи, јесте Ориол Фонтељес на својој јединој познатој фотографији; ко је у току, моћи ће да разабере крагну и ревере његове ганц-нове униформе фалангисте. Амин.

Откриће

Тина Брос, фотографкиња, можда и најважнија особа која је истраживала причу о Ориолу, крајем марта 2002. открива писмо које је он оставио сакривено у школи, на једином месту на којем је веровао да ће бити на сигурном.

Кроз Тинино истраживање Ориоловог живота и смрти, испреплетено са бројним мањим и већим проблемима из њеног сопственог живота, мало по мало се откривају све тајне које су људи и време, полако али неумитно, прекривали прашином заборава.

Како да јој каже да је ужасава помисао да људи нису онакви како изгледају, као Ориол Фонтељес, или као Жорди, или да јој је лакше да разговара са Ориолом Фонтељесом него са Жордијем? Радила је на Ориолу зато што је и она кукавица. Колико кукавица на тако малом простору, о Боже. Да ли да то објасним Жуани? Да ли да јој говорим о Жордију? И о лекару? И о Арнауу?

„У суштини, мислим да то радим због себе”, рече као закључак.

Закључак

Ориол Фонтељес је трагичан и вишеслојан лик кроз којег се приказују многе тензије присутне у послератној Шпанији. Пут овог сеоског учитеља од фалангисте, преко издајника, све до герилца и члана отпора, приказује унутрашњу борбу између дужности и морала. Његова прича представља дубоку рефлексију о последицама личних избора у екстремним политичким контекстима и о сложености историјског памћења.

Питања

• Како историјски и политички контекст утичу на одлуке које доноси Ориол Фонтељес?
• Који су најважнији Ориолови унутрашњи конфликти и како се манифестују?
• Како Ориолов однос са другима, посебно са Росом и Елисендом, утиче на њега?
• Како бисте прокоментарисали однос издаје и верности описан кроз лик Ориола Фонтељеса?
• Шта Ориол Фонтељес симболизује за друге ликове и за Турену уопште?
• Шта за вас представља Ориол Фонтељес и како бисте прокоментарисали његове одлуке?

---

1. чинимо по вољи присутних тако да исти тај роб нека се назове именом блаженог Бога (превод са латинског) ↩︎

Verzija na katalonskom: Llengua catalana contemporània P1

Predmet: Savremeni katalonski jezik P-1
Status predmeta: IP
Godina studija: I-IV
Šifra predmeta: 0931331 / 1431331 / 2115431
Broj časova sedmično: 4
Broj ESPB bodova: 3
Profesor: dr Pau Bori (docent)
Lektorka: Noèlia Silvestre Castelló
Kabinet: 116
Telefon: 011/20-21-693

Nivo

Nivo ovog predmeta odgovara nivou A1 Zajedničkog evropskog okvira za žive jezike: učenje, podučavanje, ocenjivanje Saveta Evrope.

Ideja je da studenti ne samo budu sposobni da razumeju i komuniciraju na jednostavan način, već i da veštine koje koriste budu u skladu sa kontekstom i da mogu da vrše interakcije sa drugima. To će im omogućiti da poznaju i koriste uobičajene jednostavne oblike formalnog pozdravljanja i obraćanja nekome, vode kratke društvene interakcije, postave i odgovore na pitanja o poslu i slobodnom vremenu, pozivaju i odgovaraju na pozive (na različite događaje), diskutuju o tome šta treba da se radi, gde da se ide, pripremaju sastanak, prave i prihvataju ponude, itd.

Osnovna bibliografija

• Bori, P. i Petanović, J. (2007). Sa Katalonskim u svet. Beograd: Agencija Matić.
• Clua, M. Jesús et al (2004). Curs de llengua catalana. Bàsic – Barcelona: Edicions Castellnou.
• Mas, M.; Vilagrassa, A. (2005). Veus. Curs de català. Nivell – Barcelona: Publicacions de l’Abadia de Montserrat: Enciclopèdia Catalana.

Silabus

• Lični podaci
  • Pozdravljanje i predstavljanje
  • Predstavljanje treće osobe
  • Davanje informacija o sebi i drugima: ime, prezime, pol, bračno stanje, nacionalnost, mesto rođenja, telefon, zanimanje…
• Predstavljanje, porodični i društveni odnosi
  • Predstavljanje sebe i drugih u formalnom i neformalnom kontekstu
  • Postavljanje i odgovaranje na pitanja o porodici: imena, lični podaci, stepen srodstva, bračno stanje, poreklo…
  • Govoriti o drugim ličnim odnosima: prijatelji, kolege, komšije, poznanici…
• Opis izgleda i karaktera
  • Predstaviti nekoga kroz fizički izgled i način oblačenja
  • Opisati nečiji fizički izgled, približni uzrast/starost, visinu i težinu
  • Okarakterisati nečiji psihološki profil: karakter, kakav je neko i kako se ponaša
• Obrazovanje, posao i međuljudski odnosi
  • Postavljanje i odgovaranje na pitanja o tome šta neko studira i/ili čime se bavi
  • Traženje i davanje više informacija o studijama i/ili poslu
  • Razmena informacija o uslovima rada u određenoj delatnosti (naziv, vrsta, raspored, novčana naknada)
• Svakodnevne aktivnosti, slobodno vreme i odmor
  • Traženje i davanje informacija o svakodnevnom životu: običaji i navike
  • Razmena informacija o aktivnostima u slobodno vreme: vikend, odmor
  • Razgovor o hobijima i stvarima koje nas posebno zanimaju
• (Radno) Vreme i usluge/servisi
  • Traženje i davanje informacija o vremenu (satima i minutima)
  • Traženje i davanje informacija o vremenu održavanja različitih događaja, radnom vremenu prodavnica i drugih uslužnih objekata
  • Traženje informacijama o rasporedu različitih vrsta javnog prevoza
• Kupovina
  • Postavljanje i odgovaranje na pitanja o tome gde se mogu kupiti određeni proizvodi
  • Traženje informacija o proizvodima, navodeći njihov kvalitet, količinu, oblik i veličinu
  • Traženje i davanje informacija o ceni i plaćanje
• Hrana i piće
  • Razumevanje i razmena informacija o barovima i restoranima (lokacija, kvalitet, cene, specijaliteti…)
  • Rezervisati sto, navodeći za koliko se osoba pravi rezervacija, kog dana i u koje vreme
  • Naručivanje i opisivanje/ocenjivanje hrane
  • Opisati način pripreme nekog jela ili pića: sastojci, količine, proces/način pripreme
• Na pijaci
  • Razumevanje i razmena informacija o kupovini na pijaci
  • Razmena informacija o merama, cenama, štandovima/tezgama…

Način ocenjivanja

• Predispitne obaveze (55%)
  • Kolokvijum (test u trajanju od 25 minuta): 15% od ukupne ocene
  • Dva glosara: 5% od ukupne ocene
  • Dva sastava: 20% od ukupne ocene
  • Prisustvo i aktivnost na času: 5% od ukupne ocene
  • Rad o katalonskoj kulturi: 10% od ukupne ocene
• Završni ispit: pismeni (45%) ^[1]

Ukupno: 100%

Bodovna skala

Ocena	Broj poena	Značenje ocene
10	91-100	odličan – izuzetan
9	81-90	odličan
8	71-80	vrlo dobar
7	61-70	dobar
6	51-60	dovoljan
(5)	do 50	nije položio

---

1. Da bi se položio predmet, treba da se položi završni ispit (treba da se dobije više od 22,5 bodova od maksimalnih 45 na završnom ispitu). ↩︎