Текст оригинално објављен на VxL блогу
У овом чланку доносим превод текста који је оригинално објављен на каталонском, на сајту Волунтаријата.
Прво нешто основно – и прилично скраћено – о Волунтаријату за језик. То је програм/иницијатива која спаја изворне говорнике каталонског језика и људе који га уче. Главни циљ је да људи који се доселе у Каталонију усвоје језик и користе га у свакодневним ситуацијама, али постоји и виртуални модалитет који омогућава људима као што сам ја, заљубљеницима у каталонски или онима који тек планирају пресељење, да боље упознају и језик и културу. Неко ко хоће да учи се пријави, повежу га са волонтером на основу различитих критеријума и онда се одржи циклус од десет једносатних сусрета (или позива) на којима се разговара. Једноставно, али веома ефектно, занимљиво и корисно.
Први пут сам се за учешће у овом програму пријавила 2022. године, а други 2025. како бих побољшала вокабулар везан за теме које, као неко ко не живи у Каталонији, тешко да бих иначе много помињала – а занимају ме. На блогу Волунтаријата, након завршеног другог циклуса разговора и изузетно позитивног искуства са обе стране, објављен је текст у којем одговарам на нека питања и укратко (колико је то могуће) причам своју причу.
Пошто је текст потенцијално занимљив и многима који не знају каталонски, ово је најлакши начин да га прочитају. Вежите се, полећемо! 😀
Данијела је учила каталонски на Универзитету у Београду и имала је два виртуелна језичка партнера који су учинили да још више заволи овај језик.
Данијела Поповић је из Србије, учесница програма Волунтаријат за језик (Voluntariat per la llengua – VxL) у виртуелном формату.
Данијела, зашто си се пријавила за Волунтаријат за језик?
Прошло је неколико месеци откако сам почела да учим каталонски на Универзитету у Београду, када сам случајно наишла на овај програм. Деловало ми је невероватно, просто предивно, да постоје људи који желе да поделе своје време и ентузијазам како би нама, који тек почињемо, приближили свој језик и – подразумева се — своју културу. Одлучила сам да је то управо оно што ми је потребно да уроним у језик који ми се све више допадао. Данас могу да кажем да се осећам Каталонком целим срцем – без сумње, делом захваљујући и мојим двома језичким партнерима.
Да ли би препоручила овај програм? Зашто?
И те како! Од свих начина за учење језика, рекла бих да је културна имерзија најбоља. Искрено, не могу да замислим директније урањање у културу од разговора о разним темама са особом која ту културу живи свакодневно.
На лингвистичком нивоу, просто је фантастично имати некога ко ће ти, у пријатном и опуштеном окружењу, објаснити ствари и омогућити ти да стекнеш флуидност и самопоуздање у говору. Многима је најтеже управо да превазиђу стид и страх који имамо када почињемо да учимо нови језик. Мени је VxL много помогао да пробијем лед; мало-помало, готово и не приметивши, опустила сам се и почела да говорим. Престане да буде важно да ли користиш исправно прошло време, да ли неку реч мораш да опишеш јер је се не сећаш, да ли мешаш појмове… Све се то дотерује временом, како унапређујеш свој ниво знања, али је заиста важно изражавати се без страха од грешака (којих ће увек бити).
Како оцењујеш своје искуство у VxL-у?
Могла бих да напишем роман о свему што сам научила (ко зна, можда ћу то једног дана и урадити 😉). Дефинитивно, највећа разлика након првог циклуса разговора била је то што сам победила страх од причања на каталонском. У другом кругу, са Саломе, проширила сам вокабулар и успела да лакше и течније причам о ређе заступљеним личним и породичним темама. Општи утисак је оба пута био више него позитиван. Осећала сам се сигурно и подржано, научила сам много тога, уживала сам и сјајно се провела.
О чему сте разговарали?
Двоје волонтера које сам имала срећу да добијем за партнере – Карлес 2022. и Саломе 2025. године – испричали су ми толико тога… Углавном су то свакодневне ствари, али управо оне ме највише занимају и често су ми најдраже. Немам речи да опишем шта је за мене значило да ми Карлес, у лето 2022. године, у WhatsApp позиву прича о плажама Барселоне, а да крајем септембра 2023. ја уживам у сунцу, води и песку насред Барселонете; или да ми Саломе помене једну типичну биљку каталонског Медитерана, а ја је месецима касније пронађем на тераси једне пријатељице, додирнем је и помиришем; или то што смо причале о песмама и стваралаштву Љуиса Љака (Lluís Llach), а мени се срце испуни поносом и очи сузама слушајући Un sostre fet d’estrelles на концерту групе Els Catarres у Ђирони у пролеће 2025. (чак иако је било без Љуиса Љака)… Могла бих још дуго, дуго да набрајам.
Наравно, причали смо и о неким негативним стварима, посебно о детаљима везаним за језичку дискриминацију. Доживети то лично, као странкиња која осећа дубоко поштовање и љубав према каталонском, било је нешто мање фрустрирајуће јер сам била припремљена. Да, познавала сам статистике, али увек је много упечатљивије када ти неко коме је то сталан део живота наведе конкретне примере.
Испричај нам неку језичку анегдоту коју си доживела са својом волонтерком.
Са Саломе сам научила много изрека и пословица (хвала на томе!) и много смо се смејале. Али мислим да је наша најважнија анегдота – ако се тако може назвати – другачије природе. Дозволите да објасним… 🙂
Пошто не живим у Каталонији, оба пута сам морала да изаберем виртуелни формат. Са Карлесом није било изводљиво, али након што смо неколико месеци причале онлајн, Саломе и ја смо се коначно упознале и уживо на дан када сам славила свој тридесети рођендан, у једном лепом кутку Ешампла (Eixample) у Барселони. Могло би се рећи да је била специјална гошћа. Тог децембарског поподнева, Саломе је освојила симпатије целог друштва (а било нас је поприлично). Поред уобичајених тренутака сваке прославе – торте и поклона – морам да издвојим једно изненађење које ми је приредила. Цео део ресторана где смо седели је аплаудирао!
Припремила сам један поетичан „мени дана”, као мали знак захвалности свим својим пријатељима и пријатељицама. Очигледно се Саломе то толико допало да је устала, замолила нас за тишину и драматизовала цео тај мени! Уопште то нисам очекивала и зато ме је још више одушевило. Иако већини људи који чују ову причу то делује само као још један леп тренутак и ништа више, ја га чувам као тренутак велике заједничке радости и као један од најлепших делова те прославе која је, у целости, била толико посебна.
💛❤️💛❤️💛❤️💛❤️💛
Хвала VxL-у што је пут који повезује људе и што помаже да каталонски стигне далеко, а што је можда и још важније – да остане код куће.
💛❤️💛❤️💛❤️💛❤️💛
Данијела, полазница виртуелног VxL-а
Видео и неке слике сам додала само у превод, пошто је ово ипак слободнија форма. Надам се да ће вам ова прича бар мало заголицати машту, заинтересовати вас за каталонски језик и културу, привући вас да упознате више о местима где се овај предивни језик говори. Вреди сваког секунда пажње који му посветите. 💛❤️💛